" Žena je,ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova.Ne postoji nijedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi.Sve drugo može biti slava, uspeh i satisfakcije, ali je žena jedino pijanstvo srca.
Ni sve tamne strane ženina karaktera kao da ne postoje nego zato da bude osvetljen samo jedan njen deo, onaj u kojem ona najviše zrači i koji je uvek božanstven.
Nema nesreće čovekove koju žena nije u stanju ili da sasvim neutralizuje , ili veoma ublaži.
Veličina žena je u velikim momentima; u sitnim događajima je ona sitna. I sitna je samo u odnosu na svoj pol, koji je glavni uzrok svih nereda u njenom duhu uvek svežem i u njenom srcu koje ima puno nežnosti i onda kad nema plemenitosti.Budina žen a je bila njegova energija. Kada su mnogi ljudi postajali gotovo brodolomnici i pogorelci, samo im je žena davala iluzije za novi život. Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike ljubavi samo u sutonu sreće.
Nema veće radosti čovekove od one koju može da podeli sa jednom ženom. Nema za heroja nijednog pravog trijumfa ako ne može da svoj pobednički mač spusti pred noge žene koju voli.
Nigde ni sujeta čovekova nije veća nego pred ženom. Nigde ni dobrota, ni viteštvo, ne mogu toliko biti stavljeni na iskušenje koliko pred tim finim i nežnim i komplikovanim stvorenjem kakva je žena.
I čovekova hrabrost i čovekov genije, nisu ništa drugio nego dve brutalne sile prirode; njih čovekova savest mora najpre da oplemeni, kako ne bi okrenule štetu drugih, nego na slavu opštu.
Ali ljubav za ženu rađa se već s početka puna plemenitosti, jer hoće da se žrtvuje i usreći.
Čovek veruje u ljubav i kad nije voljen;..."
Jovan Dučić
